Након више од годину дана планирања, припреме, тестирања опреме и рада чланова Радио клуба „Никола Тесла“ Бања Лука, пројекат Чемерница стигао је до једног од својих најважнијих тренутака. Технички контејнер, припремљен као централни објекат будуће радио-комуникационе локације, транспортован је на врх Чемернице и постављен на унапријед припремљену локацију на Голом Вису.
Иза тренутка који се на фотографијама може свести на долазак једног контејнера на планину стоји много дужа прича. Од прве идеје о новој радиоаматерској локацији, преко процјене терена и пропагационих услова, административних процедура, грађевинских радова и припреме темеља, до пројектовања напајања, радио-система, мрежне инфраструктуре и удаљеног надзора — сваки корак захтијевао је вријеме, знање и велики број сати рада.
Доласком контејнера на Чемерницу та прича је први пут добила и свој физички облик на самом врху планине.
Више од годину дана од идеје до врха
Идеја о изградњи нове радиоаматерске локације није настала случајно. Велики дио бањалучког региона изван подручја главног репетитора на Козари дуго је имао слабију VHF/UHF радиоаматерску покривеност. Током ранијег рада чланова клуба са Чемернице, укључујући активности и такмичења на VHF опсегу, локација је показала веома добар потенцијал за радио-комуникације.
Посебно се издвојио Голи Вис, доминантна кота на 1.339 метара надморске висине. Висина, положај и отвореност терена дали су основу за идеју да Чемерница не буде само мјесто повременог portable рада, него стална радиоаматерска локација са више међусобно повезаних комуникационих система.
Од те идеје до дана када је контејнер стигао на врх прошло је више од годину дана активног рада.
Прије транспорта било је потребно завршити низ послова који се на крају не виде на једној фотографији: дефинисати концепт локације, ријешити потребне административне и регулаторне процедуре, припремити терен, израдити темељ, планирати распоред опреме и напајања те тестирати дијелове система прије него што буду изложени условима планинске локације.




Чемерница је од почетка замишљена као систем, а не само као мјесто на којем ће бити постављен још један репетитор.
Највећи изазов био је посљедњи дио пута
Сам транспорт техничког контејнера представљао је посебан дио пројекта.
До планинске локације није било довољно организовати класичан превоз терета. Посљедњи дио пута према врху пролази захтјевним и веома стрмим тереном, због чега је требало пронаћи возило и начин транспорта који могу безбједно савладати успон и истовремено превести контејнер до унапријед припремљеног темеља.




Управо је логистика била један од разлога због којих је овај тренутак дуго припреман. Димензије и маса објекта, стање приступног пута, нагиб терена и могућност маневрисања на самој локацији морали су бити узети у обзир прије него што је транспорт могао почети.
На Чемерницу су тог дана кренула четворица чланова Радио клуба „Никола Тесла“ Бања Лука: Стево Антић E73CV, Синиша Максимовић E73SI, Славиша Туменко E76TP и Давид Благојевић E73BD. Пред њима није био само задатак да испрате транспорт контејнера до врха, већ да након његовог постављања заврше радове на локацији, повежу припремљену инфраструктуру и систем пусте у рад.


Када је контејнер коначно кренуо према Голом Вису, иза екипе је већ био велики дио посла који је претходних мјесеци урађен у радионици и кроз припреме на терену. Пред њима је, међутим, остао вјероватно физички и логистички најзахтјевнији дио цијелог подухвата — посљедњи успон према мјесту на којем је систем требало да настави свој живот као стална радиоаматерска локација.
Након успјешног транспорта контејнер је постављен на припремљену позицију, а екипа је наставила са завршним повезивањем и провјерама. Истог дана систем је успјешно пуштен у рад, чиме је више од годину дана планирања, припрема, тестирања и рада добило свој први конкретан резултат на самом врху Чемернице.
Долазак на врх зато за чланове клуба није представљао само успјешно завршен транспорт. Био је то тренутак у којем је пројекат који је дуго постојао кроз нацрте, тестирања, опрему и рад у радионици коначно постао активан радио-комуникациони систем на 1.339 метара надморске висине.
Један објекат за више комуникационих система
Технички контејнер на Чемерници није замишљен као простор за само један радио-уређај.
У њему се обједињују радио-системи, дигиталне мреже, напајање, мрежна инфраструктура и опрема за удаљени надзор и управљање. Идеја је да различити системи на локацији функционишу као једна техничка цјелина.


Централно мјесто заузима магистрална UHF/DMR репетиторска инфраструктура, али је пројекат од почетка проширен и на APRS, Meshtastic/LoRa, IP мрежну инфраструктуру, аутономно напајање и удаљену контролу система.
Тиме Чемерница постаје много више од класичне репетиторске локације.
Она треба да буде заједничка инфраструктурна тачка са које се могу развијати различити радиоаматерски и експериментални комуникациони системи.
UHF и DMR — главни радио-систем Чемернице
Основу говорне радио-комуникације представља Hytera HR1065 репетитор који омогућава аналогни UHF и дигитални DMR рад.
Према тренутно дефинисаној конфигурацији система, репетитор емитује на 438.850 MHz, док прима на 431.250 MHz, са размаком од −7.600 MHz. За аналогни рад користи се CTCSS 123 Hz. DMR дио система користи ознаку репетитора E79DC, Color Code CC1 и DMR ID 218020.
Антенски систем чини Diamond X50, постављен приближно шест метара изнад тла, са декларисаним добитком од 7 dBi. Репетитор је конфигурисан на 20 W, док је за моделовање покривености кориштена вриједност од приближно 10 W ERP.
Висина локације овдје игра кључну улогу. Умјесто покушаја да се недостатак повољне позиције надокнади великом снагом, систем користи предност доминантне коте и отвореног радио-хоризонта.
Чемерница би тиме требало да омогући квалитетнију локалну и регионалну комуникацију на подручју које је раније било слабије покривено радиоаматерском инфраструктуром.
APRS — подаци и позиције кроз радио-мрежу
Други важан дио система представља APRS инфраструктура на 144.800 MHz.
APRS омогућава размјену дигиталних података путем радио-везе — од позиције мобилних и преносних станица до кратких порука и других телеметријских информација.
Систем на Чемерници пројектован је са предајном снагом од 10 W и вертикалном Procom антеном добитка 5 dBi, постављеном приближно три метра изнад тла. Са урачунатим губицима на приближно осам метара RG214 коаксијалног вода, прорачуната ERP вриједност система износи око 16,46 W.
Постављањем APRS чвора на доминантну планинску локацију Чемерница добија улогу и у дигиталном пакетном радио-саобраћају, а не само у класичној говорној комуникацији.
Meshtastic — још један слој комуникационе мреже
Трећи радио-систем на локацији представља Meshtastic/LoRa чвор на 868 MHz.
За разлику од класичног репетитора, ријеч је о систему веома мале потрошње који омогућава децентрализовану размјену кратких дигиталних порука између чворова.
На Чемерници је за ову намјену предвиђен LilyGo T3S3 са излазном снагом од 100 mW односно 20 dBm, повезан са вертикалном MikroTik LoRa антеном добитка 5 dBi, приближно четири метра изнад тла. Систем користи Meshtastic LongFast профил.
Управо код технологија мале снаге доминантна локација попут Голог Виса постаје посебно занимљива. Чвор на 1.339 метара надморске висине може постати важна тачка шире mesh мреже, а будући развој мреже и искуства са терена показаће стварне домете и могућности оваквог система.
Локација која мора моћи радити сама
Један од најважнијих пројектних захтјева био је да инфраструктура на Чемерници не зависи од класичне електроенергетске мреже.
Због тога је објекат пројектован око аутономног 12 V off-grid система који повезује соларно напајање, батеријски капацитет и дистрибуцију енергије према комуникационој и мрежној опреми.
То није само практично рјешење за удаљену планинску локацију. Енергетска аутономија директно утиче на поузданост цијелог система.
Радио-опрема, мрежни уређаји, APRS и Meshtastic чворови те системи за надзор морају наставити радити и када на локацији нема никога.
Због тога су напајање и управљање енергијом током припреме пројекта третирани једнако озбиљно као и сами радио-уређаји.
Систем који можемо надзирати из Бање Луке
Чемерница је удаљена локација и сваки одлазак на врх захтијева вријеме, организацију и одговарајуће временске услове.
Због тога је од почетка планирана и мрежна инфраструктура са удаљеним мониторингом и управљањем.
Циљ је да чланови клуба могу пратити стање кључних система без физичког одласка на планину, провјеравати рад опреме и реаговати на проблеме када је то технички могуће.
Мрежна повезаност истовремено омогућава повезивање сервиса којима је потребна IP комуникација и оставља простор за даљи развој локације.
На тај начин Чемерница није само радио-локација. Она постаје удаљена техничка станица којом је могуће управљати и коју је могуће надограђивати како се буду развијале потребе клуба.
Много више од опреме
Иза сваког уређаја који ће радити на Чемерници стоји велики број послова који се не могу видјети у коначној техничкој спецификацији.
Планирање, електроника, радио-техника, мреже, енергетика, грађевински радови, набавка материјала, тестирање, припрема опреме, транспорт и рад на терену морали су се спојити да би систем могао доћи до ове фазе.
Различити чланови клуба учествовали су у различитим дијеловима пројекта, а важну улогу имали су и људи, организације и компаније које су пројекат подржале опремом, материјалом, услугама или финансијски.
Зато долазак контејнера на врх није резултат једног дана рада.
То је резултат више од годину дана припрема.
Контејнер је стигао. Посао се наставља.
Постављање техничког контејнера на Чемерницу представља једну од највећих прекретница пројекта, али не и његов завршетак.
Слиједе завршна монтажа и повезивање инфраструктуре, провјера система у стварним условима и даље унапређење локације.
Планови већ укључују повећање батеријског капацитета ради веће аутономије, метеоролошку станицу која би податке слала путем интернета и APRS мреже, посебан антенски систем за удаљени радиоаматерски рад те даље уређење унутрашњег и спољашњег простора објекта.


Свака од тих надоградњи прошириће могућности локације, али најважнији корак је сада направљен.
Објекат који је мјесецима припреман стигао је на своје мјесто.
На 1.339 метара надморске висине, на Голом Вису изнад бањалучког региона, Чемерница сада добија инфраструктуру око које ће се даље развијати UHF/DMR, APRS, Meshtastic и будући радиоаматерски системи клуба.
Пут од идеје до првог сигнала још није потпуно завршен.
Али након више од годину дана рада, планирања, тестирања и припреме, Чемерница је коначно добила свој објекат на врху.